NOVOSTI IZ SVETA RECIKLAŽE I BELE TEHNIKE


SADRŽAJ PREUZET SA: reciklerisrbije.com

Šta sve nastaje reciklažom elektronskog otpada?

Otkup bele tehnike, reciklaža, elektronski otpad, bela tehnika, recikliranje.

Dotrajali frižideri, televizori, veš mašine, računari, oprema za video nadzor, medicinska oprema, rashladni i klima uređaji…nakon upotrebe mogu imati novu svrhu ako se, kako kažu recikleri, na propisan način odlažu i recikliraju. Procenjuje se da čak 70 odsto IT otpada ima upotrebnu vrednost.

Prema podacima Evropske asocijacije reciklera (EERA), njihove članice godišnje obrade oko 2,2 miliona tona električnog i elektronskog otpada.

Prošle godine u Srbiji je, prema dostupnim podacima Agencije za zaštitu životne sredine, reciklirano više od 35.000 tona svih kategorija EE otpada, najviše iz razreda velikih kućnih aparata.

Međutim, prema nezvaničnim procenama, više od polovine električnog i elektronskog otpada koji bi mogao da ide na reciklažu i dalje završava u ilegalnim tokovima.

„Reciklažom EE otpada se dobijaju različite komponente, od kojih neke imaju dalju upotrebnu vrednost, neke koje se ne mogu ponovo iskoristiti već moraju da se odlažu i komponente koje sadrže opasne materije i moraju se na poseban način zbrinjavati“, objašnjava za Danas Online Suzana Obradović, generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije.

Kao ilustraciju navodi reciklažu starog televizora čime se dobijaju: lim, aluminijum, bakar, plastika, štampane ploče, staklo, olovno staklo, kondenzatori, kablovi, drvo, elektronski topovi, fluorescentni prah.

„Lim i obojeni metali se dalje upotrebljavaju i imaju tržišnu vrednost. Opasan otpad iz televizora su fluorescentni prah, olovno staklo, kondenzatori, elektronski topovi, i uglavnom se izvoze u zemlje EU, najčešće u Nemačku. Osim toga, plastika od televizora, ukoliko bi završila u prirodi, razlagala bi se stotinama godina, kao i štampane ploče i staklo. Plastika i štampane ploče se izvoze, a staklo se predaje cementari koja ga umešava sa kamenom u proizvodnji cementa“, dodaje sagovornica Danasa.

Reciklažni centri koji se bave ovom vrstom reciklaže upravo su mesta gde se EE otpad rastavlja na sastavne delove i gde se iz njih izdvajaju opasne komponente koje su štetne po zdravlje ljudi i životnu sredinu, o čemu je Danas Online već pisao.

„Korisne sirovine koje se dobiju reciklažom EE otpada, veoma su čisti materijali i mogu se koristiti kao ulazna sirovina u sledećem proizvodnom procesu, pa gvožđe ide u železare, bakar i aluminijum u topionice, a plastika u postrojenja za proizvodnju „flekica“ ili „granulata“. Opasne komponente izdvojene iz EE otpada, kao što su freon, kondenzatori, baterije, izvoze se u zemlje Zapadne Evrope na trajno zbrinjavanje odnosno uništavanje“, navodi za Danas Online Marija Micaković, komercijalna direktorka niške kompanije E-Reciklaža, jedne od vodećih za reciklažu EE otpada.

Dozvoljeni kapaciteti njihovog postrojenja su 25.000 tona. Micaković navodi da su prošle godine reciklirali 15.000 tona električnog i elektronskog otpada a da će u 2020. reciklirati 18.000 tona.

„Najveći udeo u ukupnim količinama koje dobijamo za reciklažu su rashladni uređaji, veliki kućni aparati i CRT TV aparati“, navodi Micaković, naglašavajući da je reciklaža rashladnih uređaja i najzahtevnija i najkomplikovanija.

„Zahteva korišćenje visoke tehnologije koja omogućava izdvajanje freona iz instalacije i izolacije rashladnih uređaja. Freon je gas koji stvara efekat staklene bašte i trajno uništava ozonski omotač. Jedan nepravilno recikliran frižider ima negativan uticaj na ozon isto koliko i izduvni gasovi jednog automobila za godinu dana. E-reciklaža poseduje najbolju dostupnu tehnologiju za reciklažu rashladnih uređaja (BAT-best available technology) i osim freona koji izdvoji u celosti, reciklažom frižidera dobija gvožđe, aluminijum, bakar, plastiku, gumu, kablove, staklo, pur penu..”, objašnjava sagovornica Danasa.

Ukupno su do sada reciklirali 842.554 frižidera, navedeno je na njihovom sajtu.

Pur pena ostala od reciklaže frižidera koristi se kao apsorben za ulja i tečnosti. Metali poput čelika i aluminijuma, kako tvrde stručnjaci, mogu da se recikliraju neograničeno puta.

Ono što je zanimljivo za računare jeste da matične ploče sadrže i plemenite metale poput zlata i srebra. Za recikliranje posebno matičnih ploča potrebna je specijalna tehnologija, koja kod nas još ne postoji, pa se matične ploče izvoze u Singapur i zemlje EU. Smatra se da reciklažom kompjutera teškog oko 30 kilograma može da se dobije čak 25 kilograma sirovina prve kategorije koje se mogu vratiti u proizvodnju i 4,7 kg sirovina druge i treće kategorije.

Mobilni telefoni takođe sadrže dragocene metale. Prema nekim procenama recikliranjem milion mobilnih telefona dobija se 34 kilograma zlata, 350 kilograma srebra, oko 15 kilograma paladijuma i 16.000 kilograma bakra.

Recikliranjem samo jednog mobilnog telefona uštedi se dovoljno energije da se jedan laptop napaja čak 44 sata. Uprkos tome većina mobilnih aparata, koji više nisu u upotrebi jer su zamenjeni novijim modelom, završi u smeću.

Prosečan pametni telefon ima više od 60 delova, uglavnom metala vrednih u elektronskoj industriji zbog visoke provodljivosti. Ovi delovi mogu da se poprave, recikliraju ili iskoriste kao materijali za novu robu. Prema UN-u, tokom 2016. godine bačeno je 435.000 tona telefona, potencijalno vrednih 9,5 milijardi dolara.

Komercijalna direktorka E –Reciklaže Marija Micaković naglašava da je od ogromnog značajaja odlaganje EE otpada, transport, skladištenje, postupanje i pravilna reciklaža, te građani treba sa pažnom da se odnose prema starim električnim elektronskim uređajima, koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada, kao i prema njihovim delovima, baterijama koje često ostanu van upotrebe.

„Dotrajale uređaje nikako ne smemo bacati uz komunalni ili drugi otpad ili ih samostalno negde odlagati u životnoj sredini. Potrebno je obratiti se sakupljačima koji se bave preuzimanjem ovih uređaja ili operaterima koji najčešće obavljaju sve operacije i konačno reciklažu“, zaključuje Micaković.

Izvor: Danas


SADRŽAJ PREUZET SA: reciklerisrbije.com

Mesto gde se recikliraiju veš maišine, kompjuteri i frižideri - BIS Reciklažni Centar

Otkup bele tehnike, veš mašine, frižideri, reciklaža, recikliranje.

I dok su se nekada ljudi zbog sentimentalne vrednosti svojih uređaja poput televizora ili bakinog šporeta, teško odvajali od njih, danas u trci sa vremenom, ali i kratkim rokom garancije, to rade mnogo lakše i češće. Danas u Srbiji postoji čistav sistem reciklažnih centara mesta gde se dovodi stari neupotrebljivi kućni uređaji, a jedan od njih je Božić i sinovi koji se nalazi u Omoljici kraj Pančeva, piše Danas.

Prema rečima Dragana Kokanovića, direktora logistike i transporta u ovom centru ozbiljan sistem reciklaže u Srbiji je počeo da se primenjuje pre 15 godina, a u Evropi nekoliko decenija ranije.

Koliko se vremena menjaju i odnos prema nekim stvarima najbolje može ilustrovati primer sagovornika Danasa.

Prema njegovim sećanjima sedamdesetih i osamdesetih godina stari televizor u njihovoj kući takozvani “buretaš” je koštao tadašnjih hiljadu maraka, a kada je prestao sa radom bilo je nazamislivo da nešto što je toliko koštalo bude tek tako bačeno.

“Čuvan je kao dragocenost u kući u nekom kutku, misleći da će možda nekad i zatrebati”, priča sagovornik.

Da sagovornik Danasa i njegova porodica nisu usamljen slučaj najbolji govori primer i reciklažnog centra gde i dan danas nakon više decenija od kada se takvi televizori ne proizvode, u reciklažno dvorište stižu i “buretaši”.

Sentimentalna vrednost nije jedini razlog zbog čega su se nekada mnogi teže odlučivali za “bacanje” već i nepostojanje reciklažnih centara.

“Današnji sistem reciklaže ide po ubrzanom ritmu, uređaji imaju najčešće garanciju od dve do pet godina. Tako da je nezamislivo da se u kući čuva nešto više od deset godina”, priča sagovornik.

A šta sve danas ljudi bacaju iz svojih kuća?

U BiS reciklažnom centru koji se nalazi u Omoljici kraj Pančeva, kažu da se danas u ovom centru preuzima sve od velikih kućnih aparata poput frižidera, bojlera, veš mašina, do onih manjih poput mikrotalasnih pećnica, sijalica ali i onih specifičnih poput sistema za nadzor.

Kako ističu kad neki kućni uređaj prestane da se koristi vreme je za bacanje, a ne držanje u raznim delovima stana ili garaži jer sadrže opasne materije

Mašina koja reciklira frižider za minut

Svaki opasan otpad je priča za sebe. Reciklaža se može obavljati na mašinama vrednim milione ali postoji otpad čija reciklaža može da se obavi samo ručno poput TV-a i i kompjutera.

Veoma je stroga procedura evidencije otpada i opasan otpad završava ili kod ovlašćenih firmi ili su ilegalne tokove a deo završava na smetlištima.

Osnovni proces koji se odvija kad odbačeni kućni uređaj odnosno elektronski otpad stigne u reciklažni centar je razdvajanje opasnih delova od onih koji se mogu koristiti ponovo.

Za reciklažu rashladnih uređaja u BIS postoji mini fabrika koja uspeva da za nekoliko desetina sekundi reciklira jedan frižider. U ovom procesu prvo se odvajaju opasne materije kao što su kompresorsko ulje i freon.

Nakon toga kompletan uređaj ide na automatsku reciklažu iz kojeg se dobija lim, plastika, pur pena, obojeni metali koji se kasnije koriste kao repro materjial za novi proces proizvodnje kao na primer što se pur pena može iskoristiti i kao pomoćni energent u cementarama.

Sijalice spremne za reciklažu

Na ovim prostorima BiS jedini ima postrojenje za reciklažu sijalica, a razlog zato je vrlo prozaičan, niko ne želi da se bavi sijalicama jer se dobijaju opasne materije I komponente male vrednosti.

Na reciklažu najčešće pristižu fluo cevi iz kojih se izdavaja fosorni prah, živina para i stakleni krš.

Polovina elektronskog otpada ostaje neiskorišćeno

Danas za razliku od prošlih vremena građani imaju mnogo veću svest o reciklaži.

Prema rečima sagovornika Danasa trenutno se u Srbiji na godišnjem nivou reciklira 30.000 do 40.000 tona elektronskog otpada, a prema nezvaničnim procenama električni otpad koji bi mogao da se reciklira iznosi preko 100.000 tona što bi značilo da i dalje polovina električnog otpada odlazi u ilegalne tokove.

Reciklažni centar Božić i sinovi preuzima otpad sa teritorije cele Srbije, sa organizovanjem pojedinačnih akcija po lokalnim mestima.

Ipak nemoguće je da reciklažni centar brine o preuzimanju svog električnog otpada tako da u sistemu reciklaže značajnu ulogu dobija i grupa registrovanih sakupljača električnog otpada, koji opet na kraju završi u reciklažnom centru.

Štampane ploče za Singapur

Štampane ploče koje su mozak svakog uređaja nakon reciklaže u BiS-u, završavaju u dalekom Singapuru. U ovoj azijskoj zemlji se nalaze najveći ponovni proizvođači tih komponenti, a u velikom reciklažnom centru u Singapuru se radi finalna reciklaža pri kojoj se iz ploča razdavaju plemeniti metali.

Izvor: Danas


SADRŽAJ PREUZET SA: reciklerisrbije.com

Akcija prikupljanja ambalažnog otpada iz poljoprivrednih gazdinstava u Somboru

Otkup bele tehnike, Sombor, amalažni otpad, prikupljanje otpada, reciklaža, recikliranje.

U Somboru je počela akcija prikupljanja ambalažnog otpada iz poljoprivrednih gazdinstava. Taj posao zajednički organizuju Grad Sombor, Poljoprivredna stručna služba i Udruženje Sekpa, prenosi RTV.

Ukloniti opasan otpad i sačuvati životnu sredinu od njegovog uticaja cilj je akcije koju su zajedno sa poljoprivrednicima počeli inženjeri zaštite bilja Poljoprivredne stručne službe u Somboru.

Gazdinstvo Aleksandra Kovača iz Riđice primer je kako treba skladištiti i sačuvati ambalažu do bezbednog odnošenja.

“Ima dosta ambalaže kao što vidite, jer obrađujemo oko 250 hektara zemlje i radimo sve kulture, znači od pšenice, preko ječma, suncokreta kukuruza, šećerne repe, uljane repice, tako da to zahteva zaštitu i dosta toga trošimo što se tiče folijarne prihrane, tako da zbog toga imamo veću količinu te ambalaže, hemije, ali redovno je skupljamo ovde, tako da u dogovoru sa Poljoprivrednom stručnom službom oni dolaze redovno, koliko ova situacija dozvoljava da se to pokupi i na bezbedan način odvozi”, saopštio je Aleksandar Kovač, poljoprivrednik.

“Ovo je prvi dan i krećemo kao što smo rekli od Riđice i od ovog poljprivrednog proizvođača očekujemo između 200 i 300 kilograma ambalažnog otpada, znači preko 2.000 do 3.000 boca ćemo skupiti samo kod ovog proizvođača. U selu smo skupili oko stotinak kilograma, idemo dalje, nastavljamo akciju za Stanišić, pa Svetozar Miletić i za Aleksa Šantić, to je za danas, a sutra prema onom rasporedu nastavljamo celu nedelju i sledeće nedelje grad Sombor”, rekla je inženjer Tatjana Veselinović, PSS Sombor.

Pre dve godine u ovakvoj akciji prikupljeno je osam tona ambalaže, što je više od 80.000 boca različite veličine, koje su umesto u kanalima i rekama završile u centrima za reciklažu.

Izvor: RTV


SADRŽAJ PREUZET SA: reciklerisrbije.com

Popis opasnog otpada prvi korak u čišćenju Mašinske industrije i Elektronske industrije u Nišu

Otkup bele tehnike, otkup frizidera, otkup ves masina, otkup zamrzivaca, otkup sporeta, otkup sekundarnih sirovina i otkup elektronskog otpada za reciklazu u Beogradu.

Preuzeto sa Pixabay

Veće grada Niša donelo je na poslednjoj sednici odluku o izradi elaborata koji će omogućiti „kvalitativnu i kvantitativna identifikaciju višedecenijskog, industrijskog, opasnog otpada“ u krugu Elektronske industrije i Mašinske industrije, prenosi Beta.

Institucija kojoj će biti poverena izrada elaborata odabraće se biće putem javne nabavke, a njena obaveza je da elaborat uradi u roku od pet meseci.

Elaborat će, kako je navedeno u odluci Gradskog veća objavljenoj na gradskom sajtu, poslužiti kao osnova za sanaciju i remedijaciju zemljišta u krugu Elektronske industrije i Mašinske industrije.

U odluci je takođe navedeno da su Elektronska industrija i Mašinska industrije Niš dve lokacije, od ukupno 32 lokacije na teritoriji naše zemlje kontaminirane višedecenijskim, opasnim otpadom, što je utvrđeno Izveštajem o preliminarnim istraživanjima na tim lokacijama.

„Zakonom o upravljanju otpadom, utvrđena je obaveza jedinice lokalne samouprave da upravljanje otpadom vrši na način, kojim se obezbeđuje najmanji rizik po ugrožavanje života i zdravlja ljudi i životne sredine, kontrolom i merama smanjenja rizika“, istakli su u Gradskom veću.

Elaborat će biti urađen, kako je rečeno u odluci, imajući u vidu i obaveze naše države u procesu pristupanja Evropskoj uniji i potrebi da se zaštiti zdravlje stanovništva.

Radiša Spasić, hemičar sa dugogodišnjim stažom u nekadašnjoj Elektronskoj industriji i jedan od članova stručnog tima koji je formirao grad 2010. godine formirao u cilju dislokacije opasnog otpada iz Elektronske, kazao je da izrada elaborata neće biti nimalo lak posao jer se na prostoru Elektronske industrije, a slična je situacija i u Mašinskoj industriji, nalaze velike količine opasnog industrijskog otpada.

„Nije u pitanju nekoliko tona industrijskog otpada, već sigurno više stotina tona, u različitim oblicima, u tečnom, gasovitom i čvrstom stanju“, rekao je Spasić agenciji Beta.

On je podsetio da je šest fabrika u nekadašnjoj Elektronskoj industriji imalo galvanizaciju i postrojenja za galvansku zaštitu metala u kojima su se koristile velike količine različitih hemikalija.

„S obzirom da je 2000. godine maltene odjednom naišla kriza i prekinuo se proces proizvodnje u fabrikama Elektronske industrije, u postrojenjima i magacinama je zaostalo dosta hemikalija iz galvanskih procesa. Betonski bazeni u podrumu jedne od fabrika ostali su napunjeni otpadnim vodama, u magacinima ima i boca sa otrovima koji su pod pritiskom“, istakao je Spasić.

On je istakao da sav taj opasan otpad već decenijama stoji u fabrikama bez ikakve kontrole i nadzora, maltene „pod strehom“.

„Opasne materije u Elektronskoj mogle bi da izazovu ekološku katastrofu. Lako su zapaljive a požar bi lako mogao da se proširi i van industrijskog kruga. Pored toga posebno su opasne hemikalije koje se slivaju u zemlju i mogu preko podzemnih voda da stignu i do vodovoda“, naglasio je Spasić.

Po njegovim rečima, bilo je ranijih godina nekih pokušaja da se problem industrijskog otpada Elektronskog otpada reši, ali ne i konačnog rešenja.

„Inspektori za zaštitu životne sredine su 2009. godine napravili zapisnike i potvrdili da otpad postoji, a 2010. godine je formiran i stručni tim za dislokaciju, ali se na tome stalo“, izjavio je Spasić.

Po njegovim rečima, pre nekoliko godina bilo reči da će industrijski otpad iz propalih fabrika širom Srbije biti dislociran i uskladišten u jednoj od napuštenih kasarni u centralnoj Srbiji, ali se i od toga odustalo pošto su se meštani koji žive u blizini kasarne pobunili.

„Verujem da će ovoga puta opasni otpada iz pogona u Nišu biti dislociran i uništen. Sada je olakšavajuća okolnost to što su se i Srbiji pojavile određene firme koje se bave transportom i uništavanjem opasnog otpada tako da te hemikalije ne moramo da izvozimo i da strancima plaćamo veliki novac za taj posao“, smatra Spasić.

Dodao je da će izradi elaborata i popisu opasnih materija u Elektronskoj predstojati ozbiljno čišćenje jer su fabrike toliko urasle u korov i drveće kao da se maltene nalaze „u džungli“.

„Za dekontaminaciju i sanaciju tog prostora u Elektronskoj industriji biće potrebno puno para i grad bez pomoći države sigurno neće moći da ih obezbedi. Bez ozbira o kom iznosu se radi nužno je da se taj posao završi jer otpad ne ugrožava samo našu sadašnjost već i budućnost“, rekao je Spasić.

Izvor: Beta


SADRŽAJ PREUZET SA: reciklerisrbije.com

Pirot, Požarevac, Nova Varoš, Pirot, Raška, Sremska Mitrovica i Sombor obezbedili novac iz Zelenog fonda za projekte upravljanja otpadom

Otkup bele tehnike, otkup frizidera, otkup ves masina, otkup zamrzivaca, otkup sporeta, otkup sekundarnih sirovina i otkup elektronskog otpada za reciklazu u Beogradu.

Preuzeto sa Pixabay

Pet gradova i dve opštine dobiće ukupno 99,6 miliona dinara iz Zelenog fonda Republike Srbije za sufinansiranje realizacije projekata izgradnje sistema upravljanja otpadom, navodi se u konačnoj rang listi koju je objavilo Ministarstvo zaštite životne sredine posle sprovedeno javnog konkursa.

Gradovi Pirot i Požarevac biće sufinansirani sa po 24 miliona dinara za izgradnju linije za separaciju otpada, odnosno izradu projektno tehničke dokumentacije za izgradnju regionalne deponije.

Opštine Nova Varoš i Raška biće sufinansirane sa po 20 miliona dinara za početnu fazu izgradnje transfer stanice, odnosno izradu projektno tehničke dokumentacije za uspostavljenje regionalnog sistema upravljanja otpadom.

U Vranju će sa osam miliona dinara biti sufinansirana izrada projektno tehničke dokumentacije za sanaciju i remedijaciju nesanitarne deponije, a za finansijsku podršku izborili su se i gradovi Sremska Mitrovica i Sombor.


SADRŽAJ PREUZET SA: reciklerisrbije.com

Zaustavljena izgradnja spalionice opasnog otpada u Požarevcu

Otkup bele tehnike, otkup frizidera, otkup ves masina, otkup zamrzivaca, otkup sporeta, otkup sekundarnih sirovina i otkup elektronskog otpada za reciklazu u Beogradu.

Preuzeto sa Pixabay

Više od 20 doktora nauka, naši stručnjaci sa Tehnološkog fakulteta, poslednjih godinu dana radili su na temi koja će zahvatiti sve vinare i vinogradare u Srbiji – šta raditi sa otpadnim materijama od prerade grožđa i proizvodnje vina.

Domaće vode opterećene su organskim materijama koje završavaju u rekama, razgrađuju se i nastaju toksične materije. Nusprodukti proizvodnje u vinarstvu i vinogradarstvu nisu ništa drugačiji od zagađivača poput, recimo, divljih deponija, samo se manifestuju na specifičan, manje vidljiv način za koji većina građana ni ne zna, piše 021.rs.

Međutim, pitanje je vremena kad će evropska regulativa u vidu strogih kazni za odlaganje otpada doći i kod nas, a zahvatiće nespremne, male vinare i vinogradare širom Srbije, a naročito u Vojvodini, koja pretenduje da proširi područje pod vinogradima.

Zbog ovih i drugih pitanja koja se javljaju u specifičnoj oblasti proizvodnje vina, aktivirali su se stručnjaci iz Laboratorije za ispitivanje prehrambenih proizvoda Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu. Ova laboratorija broji više od 20 doktora nauka, podeljenih u 10 odeljenja, a koji se bave širokim spektrom oblasti poput mleka i mlečnih proizvoda, mesa, ulja i masti, vina i alkoholnih pića, kvasca, brašna i drugo.

Jednogodišnju analizu postojećeg stanja, uz predstavljanje rešenja za problem odlaganja otpada vodio je projektni tim na čelu sa prof. dr Dragoljubom Cvetkovićem, a u sastavu naših stručnjaka prof. dr Vladimira Puškaša, dr Uroša Mijića i dr Miloša Bjelice.

Profesori Cvetković i Puškaš u razgovoru za 021 otkrivaju koliko je velik problem o kojem govorimo, kako planiraju da zainteresuju vinare i vinogradare za ove buduće obaveze i koliko je Srbija spremna da ulaže ne samo u širenje područja pod vinogradima, već i u zaštitu životne sredine.

Aktuelno stanje u Srbiji

Godišnje se u voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji generiše oko 600.000 tona organskog otpada (biomase, taloga, komine, džibra), zaključak je naših stručnjaka. Za proizvodnju jedne litre vina potrebno je do 1,5 kilograma grožđa, dok je za litar rakije potrebno i više od 15 kilograma voća. To ukazuje na ogromne količine generisanog otpada s kojim se ništa ne preduzima, već ono završava na terenu.

Udeo semenki i koštica koji preostaju nakon prerade nije zanemarljiv. One mogu da se koriste dalje za proizvodnju, na primer, brašna, ali se to retko čini. Takođe, tečnost koja ostaje u kazanu nakon destilacije nema nikakvu vrednost i baca se. Biomasa se u Srbiji i spaljuje, a ima potencijal da se koristi u različite svrhe – kao hrana za životinje, za proizvodnju humusa ili organskog đubriva, za dobijanje alkohola i biogoriva, za proizvodnju papira i ambalaže, različitih predmeta i slično.

Na pitanje 021 zbog čega su naši naučnici radili ovakvu vrstu analize, prof. dr Vladimir Puškaš kaže da je u pitanju namera i želja da se pomogne malim poljoprivrednim gazdinstvima i ukaže na mogućnost korišćenja biomase.

“Manji proizvođači često su ‘prikačeni’ na seosku kanalizaciju, pa se ta biomasa ispušta direktno u vodotok, odnosno u reke. Vode su opterećene organskim materijama i, iako šećer nije toksična materija, produkt njegove razgradnje jeste. Da li je za očekivati da svako poljoprivredno gazdinstvo, stariji samostalni vinar, ima kompletnu opremu? Teško. Potrebno je uhodati proizvođače u sistem i uticati na svest ljudi jer će zbrinjavanje biomase pre ili kasnije postati obaveza u Srbiji”, navodi prof. Puškaš.

Kako dodaje, ponovno iskorišćenje biomase predstavlja moguću zaradu za proizvođača i toga treba biti svestan.

Novosadski stručnjaci godinama se bave temom otpadnih voda, a iskorišćenje otpada je velika tema u oblasti nauke, kaže prof. Dragoljub Cvetković. Zato je dobro što je Ministarstvo poljoprivrede i njegova Uprava za agrarna plaćanja prepoznala ovu ideju Tehnološkog fakulteta i njene laboratorije i dodelila joj sredstva za jednogodišnji projekat koji je upravo finalizovan i pred predstavljanjem stručnoj javnosti. Cilj je, kaže Cvetković, da analiza stanja i preporuke stručnih ljudi stignu ne samo do proizvođača, već i do drugih stručnjaka, zaposlenih u službama, donosilaca odluka i svih koji bi zajednički mogli da doprinesu da Srbija ne samo ima dobro razvijeno vinarstvo i vinogradarstvo, već i adekvatnu zaštitu životne sredine.

“U Srbiji postoje veliki sistemi koji imaju kapacitet da se bave biomasom, koji proizvode brašno od semenki grožđa, prave ulje, čak i sapune, imaju vezu sa ugostiteljstvom i zatvorenu priču kad je reč o proizvodnji, zaradi i celom procesu. Nije baš realno očekivati da manji proizvođači to rade, ali cilj projekta je pružiti informacije tim malim proizvođačima i stručnjacima iz poljoprivredne stručne službe. Jedna od tema u Strategiji razvoja poljoprivrede u Srbiji je i biomasa, a najavljuje se ulaganje u opremu i nove vinarije u budućnosti”, kaže prof. Cvetković.

Na pitanje 021 koliko je područje pod vinogradima u Vojvodini, prof. Puškaš kaže da se zvanično, u vinogradarskom atlasu, govori o 22.000 hektara, ali da je u realnosti samo 6.000 hektara u Vojvodini pod vinogradima. S obzirom na to da Srbija, nažalost, uvozi veliku količinu grožđa i vina u rinfuziji, a ima područje pogodno za vinograde, za očekivati je da će se u narednih desetak godina puno raditi u razvijanju domaćih vinograda.

“Kada bismo zaista imali tih 22.000 hektara pod vinogradima, bili bismo vrlo ozbiljna vinska zemlja. Epidemija virusa korona jako je pogodila celo ugostiteljstvo, samim tim i vinare, što je dodatna otežavajuća okolnost za razvoj, ali ova priča će biti aktuelnija i treba biti spreman. Zato smo i mi tu – mi nismo samo tehnička laboratorija, već nam je to jedna od delatnosti na fakultetu. Svi naši doktori su u nastavi, ali i u laboratoriji i zato imamo takav povezan odnos sa privredom od samog početka. Uvek smo spremni da pružimo pomoć, uradimo analize, damo mišljenje i ostalo što nam je u delatnosti”, kaže Vladimir Puškaš.

I prof. Cvetković je stava da je prošlo vreme kad su laboratorije bile zatvorene sobe. Zato sad stručnjaci izlaze sa svojim nedoumicama i pitanjima u nameri da pomognu svima u lancu privrede, a takav skup održan je danas na fakultetu, u prisustvu predstavnika ministarstva i drugih stručnjaka koji se bave ovom specifičnom temom.

Mogućnosti koje imaju proizvođači

Prema rezultatima analize na Tehnološkom fakultetu, gazdinstva koja nameravaju da se bave obradom komine nakon presovanja grožđa mogu da se bave izdvajanjem semenki i sopstvenom proizvodnjom ulja, što zahteva malo veća ulaganja u pogone. Mogu te semenke i da prodaju nekoj registrovanoj uljari i da zarade oko 10 evra po litri ulja.

Autor: Gorica Nikolin, 021.rs


SADRŽAJ PREUZET SA: reciklerisrbije.com

Zaustavljena izgradnja spalionice opasnog otpada u Požarevcu

Otkup bele tehnike, otkup frizidera, otkup ves masina, otkup zamrzivaca, otkup sporeta, otkup sekundarnih sirovina i otkup elektronskog otpada za reciklazu u Beogradu.

Preuzeto sa Pixabay

Ministarstvo zaštite životne sredine je, nakon više dopisa upućenih od strane pravnog tima RERI-ja, obavestilo investitora da nisu ispunjeni uslovi za izgradnju spalionice opasnog otpada na teritoriji Grada Požarevca, saopštila je organizacija RERI – Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu.

Izgradnja spalionice, koja je najavljena kao prva spalionica opasnog otpada u Republici Srbiji, planirana je na teritoriji Grada Požarevca. Lokalna samouprava je u martu 2019. godine potpisala Memorandum o razumevanju sa firmom Elias Eco, koja je deo korejske korporacije Youngsan. Navedenim memorandumom Grad Požarevac se blanko obavezao da će pružiti podršku investitoru na svim nivoima, kao i da će dati najveći prioritet procedurama neophodnim za realizaciju investicije.

Nakon što je u martu 2019. godine pribavio informaciju o lokaciji od Gradske uprave Grada Požarevca, investitor se obratio Ministarstvu zaštite životne sredine sa zahtevom da po hitnoj proceduri donese odluku o lokaciji za izgradnju fabrike za termički tretman opasnog otpada. Naime, zbog štetnog uticaja koje ovakvo postrojenje može imati na životnu sredinu, za njenu izgradnju je neophodna saglasnost Ministarstva zaštite životne sredine.

RERI se u tri navrata obraćao Ministarstvu zaštite životne sredine, dostavljajući dokaze za svoje tvrdnje i detaljno obrazlažući nepostojanje uslova za davanje saglasnosti na lokaciju za izgradnju spalionice jer bi to, između ostalog, bilo u suprotnosti sa urbanističkim uslovima, uslovima zaštite životne sredine i propisima koji uređuju upravljanje otpadom.

Ministarstvo zaštite životne sredine je 28. maja 2020. godine obavestilo investitora da se parcela na kojoj je planirana izgradnja spalionice opasnog otpada nalazi u zoni u kojoj je pretežna namena proizvodnja i uslužne delatnosti, kao i da to podrazumeva izgradnju trgovinsko zanatskih, kulturno zabavnih, poslovnih, manjih proizvodnih objekata i sl, na šta je RERI ukazivao od samog početka praćenja projekta, a da se u budućnosti urbanističkim projektom može predvideti druga namena, ali samo ukoliko je kompatibilna sa postojećom (što spalionica opasnog otpada svakako nije).

Takođe, Ministarstvo je ukazalo investitoru, da suprotno tvrdnjama Gradske uprave Grada Požarevca, parcela na kojoj je planirana izgradnja spalionice opasnog otpada ne ispunjava uslove za građevinsku parcelu, budući da se deo parcele nalazi izvan građevinskog područja, na šta je takođe RERI ukazivao od samog početka.

Ministarstvo je navedenim dopisom ukazalo investitoru i na potrebu izrade studije o proceni uticaja na životnu sredinu kao i pribavljanja integrisane dozvole, kao i na druge nedostatke u tehničkoj dokumentaciji, navodi se u saopštenju.

RERI pozdravlja odluku nadležnog Ministarstva, jer smatra da je utemeljena na pozitivnim propisima Republike Srbije i ponavlja da su svi organi javnih vlasti dužni da prilikom planiranja i realizacije (naročito) projekata koji su označeni kao projekti od značaja, bilo na lokalnom ili na nacionalnom nivou, postupaju i donose odluke u skladu sa pravnim poretkom Republike Srbije.

SADRŽAJ PREUZET SA: reciklerisrbije.com

I tekstil je veliki zagađivač životne sredine

Otkup bele tehnike, otkup frizidera, otkup ves masina, otkup zamrzivaca, otkup sporeta, otkup sekundarnih sirovina i otkup elektronskog otpada za reciklazu u Beogradu.

Preuzeto sa Pexels, autor Digital Buggu

Potrošnja odeće, obuće i tekstila za domaćinstva u EU godišnje odnese 1,3 tone sirovina i više od 100 kubnih metara vode po stanovniku, saopštila je Evropska agencija za životnu sredinu (EEA).

Agencija je upozorila da su u tom sektoru potrebne velike promene na putu ka cirkularnoj ekonomiji kako bi se smanjila emisija gasova sa efektima staklene bašte, podstaklo ponovno korišćenje resursa i zaštitila priroda.
Izveštaj EEA “Tekstil u evropskoj cirkularnoj ekonomiji” predstavlja novi dokaz ekološkog i klimatskog uticaja potrošnje tekstilnih proizvoda u EU, od odeće i obuće, do tepiha i nameštaja. Informacije se zasnivaju na tehničkom izveštaju EEA Centra za otpad i materijale u zelenoj ekonomiji (ETC/WMGE).

Prema istraživanju EEA, za proizvodnju i rukovanje odećom, obućom i tekstilom za domaćinstva prodatim u EU u 2017. upotrebljeno je, kako se procenjuje, 1,3 tone primarnih sirovina i 104 kubna metra vode po stanovniku EU. Oko 85% tih materijala i 92% vode iskorišćeno je u drugim regionima sveta.

Gledano na potrošnju vode i upotrebu primarnih sirovina, odeća, obuća i tekstil za domaćinstva predstavljaju četvrtu po veličini kategoriju u EU posle hrane, stanovanja i transporta. Ta grupa proizvoda prouzrokuje drugi po velični pritisak na korišćenje zemljišta, posle hrane, i takođe znatno hemijsko zagađenje i zagađenje vode, uključujući plastična mikrovlakna koja se ispuštaju u pranju, kao i različite negativne socijalne efekte.

EEA je navela i da je proizvodnja odeće, obuće i tekstila za domaćinstva za Evropljane uzrok emisije, procenjuje se, 654 kilograma CO2 ekvivalenta po stanovniku EU pa je tekstil peti po veličini izvor emisije CO2 povezane sa privatnom potrošnjom. Oko tri četvrtine te emisije se realizuje van EU.

Tekstil i cirkularna ekonomija

Politike i principi kružne ekonomije, poput eko-dizajna i ponovnog korišćenja, imaju potencijal da ublaže ekološke i klimatske efekte proizvodnje i potrošnje tekstila, navodi se u brifingu EEA.

Važećim EU politikama od članica se traži da do 2025. počnu da prikupljaju i odvajaju tekstil u otpadu i obezbede da prikupljeno ne završi u spalionicima ili na deponijama.

Prema EEA, modeli kružne ekonomije u sektoru tekstila, poput zakupa, deljenja, vraćanja i preprodaje, treba da se podstiču kroz politike koje se tiču materijala i dizajna, proizvodnje i distribucije, upotrebe i ponovne upotrebe, prikupljanja i recikliranja.

Mogu da budu ukljućene i politike koje se odnose na održivu proizvodnju i proizvode, eko-dizajn i standard trajanja, zelene javne nabavke, bezbedne i održive materijale, sprečavanje bacanja i produženu odgovornost proizvođača, označavanje i standarde, navela je EEA.

Izvor: Euractiv.rs

SADRŽAJ PREUZET SA: reciklerisrbije.com

EBRD: Nova sanitarna deponija u Vinči biće završena do kraja 2020.

Otkup bele tehnike, otkup frizidera, otkup ves masina, otkup zamrzivaca, otkup sporeta, otkup sekundarnih sirovina i otkup elektronskog otpada za reciklazu u Beogradu.

Preuzeto sa Pixabay

Radovi na izgradnji nove deponije u Vinči su u toku, a finansijska konstrukcija projekta za kreditnu liniju od 290 miliona evra uspešno je zatvorena, objavila je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

Beogradski projekat dobijanja energije iz otpada u Vinči, obezbediće, rečeno je, glavnom gradu Srbije savremeni sistem upravljanja otpadom.

Projekat je u vrednosti 370 miliona evra< i predstavlja jedno od najvećih javno-privatnih partnerstava (JPP) u Srbiji do danas i kako je precizirano donosi privatno finansiranje i ekspertizu za projekat u javnom sektoru, a kredit od 290 miliona evra će obezbediti grupa zajmodavaca.

“Budući da su svi uslovi sporazuma o finansiranju sada ispunjeni, zajmodavci počinju sa isplatom zajma kako bi se implementacija projekta odvijala na vreme<”, navedeno je u saopštenju.

Kako je istaknuto, ovaj projekat će zameniti jednu od najvećih deponija u Evropi, koja se nalazi na 15 kilometara od centra Beograda i u kojoj se nalazi više od 10 miliona tona otpada, nakon više od četiri decenije rada.

Lokalitet će u potpunosti biti saniran sa novom sanitarnom deponijom, postrojenjem za proizvodnju energije iz otpada kao i modernim objektom za preradu građevinskog otpada.

“EBRD obezbeđuje ukupno finansiranje u iznosu od 128,25 miliona evra, što uključuje sopstveni kredit od 72,25 miliona evra, sindicirani kredit od 35 miliona evra sa Erste bankarskom grupom, kao i 21 milion evra subvencionisanog finansiranja od strane Specijalnog fonda za zelenu energiju<”, precizirano je u saopštenju.

Izgradnja novih objekata započela je u oktobru 2019. godine i nastavljena tokom novouvedenih mera tokom pandemije koronavirusa.

Privatni investitori projekta među kojima su SUEZ (Francuska), ITOCHU Korporacija (Japan) i Evropski fond MARGUERITE, osigurali su da se realizacija ovog projekta nastavi uprkos izazovima koji su nastali usled krize izazvane pandemojom koronavirusa.

Takođe su ispunili sve preduslove kako bi se finansijska konstrukcija uspešno zatvorila.

“Napredak radova na deponiji u Vinči pokazuje zajednički prioritet javnih i privatnih partnera i njihovih kreditora, poput EBRD-a, u stvaranju čistog i zdravog okruženja. EBRD i ostali finansijeri u potpunosti podržavaju projekat u cilju njegovog uspešnog sprovođenja i započinjanja sa planiranim radom<”, kazala je regionalna direktorka EBRD za Zapadni Balkan Žužana Hargitaj.

Dodala je da će EBRD takođe podržati realizaciju projekta kroz tehničku pomoć Gradu Beogradu za uspostavljanje jedinice za nadgledanje JPP-a i izgradnju njenog kapaciteta.

Nova deponija će biti usaglašena sa EU direktivama, sa savremenom tehnologijom upravljanja otpadom i njegovim tretmanom.

Zamena postojeće deponije će otkloniti i veliki rizik za životnu sredinu i zdravlje, uključujući zagađenje obližnje reke Dunav.

Podseća se i da će postrojenje za proizvodnju energije iz otpada, od 103 megavata, doprineti smanjenju zavisnosti Beograda od uglja, a takođe će smanjiti i emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Imaće kapacitet za tretman oko 340.000 tona komunalnog otpada godišnje, dok će postrojenje za preradu građevinskog otpada tretirati 200.000 tona godišnje.

Nova sanitarna deponija (kapaciteta 170.000 tona godišnje) će biti završena do kraja ove godine, dok se kompletan završetak projekta i početak operativnih aktivnosti očekuje 2022. godine, naveli su iz EBRD.

“Ovaj projekat predstavlja prekretnicu koja će promeniti život ljudi u Srbiji. Odgovoriće na aktuelne izazove u oblasti životne sredine a takođe će uvesti novu dimenziju u generisanju energije<”, kazala je direktorka EBRD-a za infrastrukturu Suzan Gorenson.

Navela je i da ovaj projekat pokazuje posvećenost EBRD-a vitalnom razvoju infrastrukture, koja je danas aktuelnija nego ikad.

Finansiranje EBRD-a je deo većeg paketa koji uključuje Međunarodnu finansijsku korporaciju (IFC) i Austrijsku razvojnu banku (OeEB) sa kreditima od 72,25 miliona evra i 35 miliona evra ponaosob.

“Ukupna investicija je mobilisana od strane preduzeća Beo Čista Energija, koju su osnovale globalno preduzeće SUEZ, japanski konglomerat ITOCHU i MARGUERITE Fund, pan-evropski kapitalni fond koji ulaže u obnovljive izvore energije, energetiku i transport<”, navedeno je u saopštenju.

Beo Čista Energija je sa gradom Beogradom 2017. godine sklopila 25-godišnji ugovor o JPP za prvo veliko ulaganje u oblasti infrastrukture životne sredine u regionu Zapadnog Balkana.

EBRD je vodeći institucionalni investitor u Srbiji koja je do sada uložila više od 5,9 milijardi evra u 264 projekata u zemlji, a fokusira se na razvoj privatnog sektora, poboljšanje javno-komunalnih usluga i na tranziciju ka zelenoj ekonomiji.

Podseća se i da EBRD ima i veliko iskustvo u JPP projektima, pa je na primer obezbedila finansiranje koncesije za aerodrom “Nikola Tesla” u Beogradu koju sprovodi francuski Vansi.

Izvor: Beta

SADRŽAJ PREUZET SA: reciklerisrbije.com